„Дочек председника Врховне раде Украјине Руслана Стефанчука у Београду, уз поруку ‘Добро дошао у Србију, драги пријатељу’, представља политички скандал и озбиљно понижење за 95% српског народа који Русију сматра братском и савезничком државом. Стефанчук није неутрални парламентарни чиновник, већ један од најистакнутијих представника политике зла која отворено захтева јачање притиска и санкција против Руске Федерације и која о Русији говори као о опасности коју треба заустављати силом“, изјавио је Александар Ђурђев, председник Српске лиге.
„Србија није увела санкције Русији. Српски народ није променио своје историјско памћење. Русија није признала лажну државу Косово, док су руски војници у два светска рата проливали крв заједно са Србима. Зато се поставља једноставно питање како је могуће да се човек који тражи уништење Русије и смрт Русима, који позива на консолидовани притисак на Москву и који јавно поручује да Русија разуме само језик силе, у Београду дочекује речима ‘драги пријатељу’? Чији је он пријатељ и у име кога му се тај статус додељује? У име Срба сигурно не!“
Ђурђев је нагласио да Србија треба да одржава дипломатске односе и са Украјином и са свим другим државама, али да постоји огромна разлика између дипломатског разговора и политичког братимљења са људима који су носиоци политике усмерене на уништење Русије.
„Ако је Стефанчук ‘драги пријатељ’, шта су онда за нас људи из Москве који деценијама бране српску позицију о Косову и Метохији у Савету безбедности УН? Шта је Русија која није признала сецесију наше јужне покрајине? Не може се у Москви говорити о историјском братству, а у Београду приређивати политички спектакл добродошлице једном од најгласнијих заговорника антируске политике. Србија мора да има једну политику, једно лице и једну реч.“
„Посебно је опасно ако неко покушава да Србију постепено и неприметно уведе у антируски политички фронт кроз конференције, парламентарну дипломатију и протоколарне сусрете који се јавности представљају као безазлени. Српски народ има право да зна какве ће поруке бити усвојене на конференцији у Београду, ко их је писао и да ли се од Србије очекује да директно или индиректно прихвати формулације усмерене против Руске Федерације.“
„Србија није Украјина, Србија није НАТО држава и Србија не сме да постане политички полигон за антируске пројекте. Можемо да разговарамо са Кијевом, али немамо никакву обавезу да носиоце антируске политике проглашавамо ‘драгим пријатељима’. Пријатељство је озбиљна реч, посебно за народ који је кроз историју скупо плаћао разлику између стварних пријатеља и оних који су му прилазили само када им је био потребан“, истакао је Ђурђев.
Ђурђев је подсетио да је Стефанчук у новембру 2023. године јавно изјавио да у Украјини „нема и не може бити“ руске националне мањине, образлажући то ставом да се заједнице које представљају државу агресора не могу третирати на исти начин у законодавству о националним мањинама.
„Зато Ана Брнабић српској јавности дугује веома једноставан одговор по ком критеријуму је човек који је спреман да Русима оспори сам статус националне мањине ‘драги пријатељ’ Србије? Замислите да неко у региону каже да Срби не могу да постоје као национална мањина зато што се том некоме не допада политика Београда. Каква би била реакција Србије? Да ли бисмо таквог човека на аеродрому дочекивали раширених руку и називали драгим пријатељем? Не постоје једна људска и мањинска права за Србе, а друга за Русе. Ако тражимо поштовање колективних права српског народа свуда где он живи, онда немамо право да ћутимо када се другима оспоравају права због њихове националне припадности“, истакао је Ђурђев.
Он је додао да је посебно значајно што је Стефанчук у јуну 2026. поздравио уклањање руског језика из режима заштите Европске повеље о регионалним или мањинским језицима у Украјини, називајући ту одлуку праведном и логичном и повезујући је са језичком безбедношћу Украјине.
„Овде више није реч о једној неспретној изјави из прошлости. Реч је о политичком континуитету. Стефанчук је човек који је јавно негирао постојање руске националне мањине у Украјини, а затим поздравио укидање посебне заштите руског језика у оквиру механизма Европске повеље. И сада ми треба да прихватимо да је такав политичар ‘драги пријатељ’ Србије? Србије, земље која се деценијама бори за очување српског језика, ћирилице, националног идентитета и колективних права Срба у региону? То је политички апсурд и морална недоследност“, нагласио је Ђурђев.
Према његовим речима, Стефанчук је истовремено снажан заговорник међународног механизма којим би се замрзнута руска имовина користила за компензацију Украјини, што је јавно заступао и као председник украјинског парламента.
„Србија није увела санкције Русији. Српски народ није променио своје историјско памћење. Русија није признала лажну државу Косово, а Москва је у Савету безбедности Уједињених нација један од најважнијих ослонаца Србије у одбрани Резолуције 1244 и нашег територијалног интегритета. Зато се поставља питање: како је могуће да се у Београду са највећом срдачношћу дочекује и ‘драгим пријатељем’ назива човек који политички заступа мере усмерене на дугорочно економско, политичко и стратешко убијање Русије? Чији је он пријатељ и ко је овластио било кога да му у име Србије додељује такав статус?“
„Србија мора да остане доследна својој политици војне неутралности, одбијању санкција Русији и очувању братских односа српског и руског народа. Ко жели да разговара са представницима Украјине, нека разговара дипломатија то подразумева. Али нека их не проглашава пријатељима српског народа док истовремено траже притисак, санкције и силу против Русије. Србија не сме да постане позорница на којој ће се аплаудирати антируској политици. То би било противно историјском памћењу, националном осећању и стратешким интересима Србије“, закључио је Александар Ђурђев.
