Политички консултант Владимир Добросављевић оцењује да разговор потврђује исцрпљеност постојећег политичког модела у БиХ, упозорава на опасност персонализације политике и позива на јачање институција, меритократију и професионалну дипломатију као предуслов за ефикаснију заштиту интереса Републике Српске.
Овај снимак не мења политичку динамику, већ је додатно осветљава и дискредитује. Он потврђује да је тренутни политички модел у БиХ достигао тачку засићења у којој се стварни социо-економски и безбедносни проблеми не решавају, већ се одржава, један вид, контролисане кризе. Из геополитичке перспективе, овакав ниво јавног дискурса слаби преговарачку позицију оба ентитета пред међународним факторима, показујући хронични недостатак институционалне зрелости.
Уместо институционалне комуникације засноване на уставним надлежностима, сведочимо естрадизацији политике у којој се судбинска, државна и национална питања, своде на личне увреде, емотивне реакције и популистички наратив намењен унутрашњој употреби и хомогенизацији сопственог гласачког тела.
Разговор показује како се легитимни интереси Републике Српске и српског народа у БиХ неретко угрожавају методологијом којом се наводно бране. Одбрана уставних права и аутономије унутар дејтонског оквира захтева врхунску правну аргументацију, хладнокрвну дипломатију и стабилне институције.
Највећа опасност по националне интересе лежи у томе што се озбиљни аргументи Републике Српске — који се тичу уставног права, имовине и децентрализованог уређења — у међународним круговима лакше могу дискредитовати и свести на ниво “личног хира” или “дестабилизујућег фактора”, уместо да се третирају као легитиман правни и политички став једног ентитета.
За Републику Српску ово је опомена о важности јачања сопствених институција. Да би се издржали притисци унутар специфичног уређења БиХ, институције не смеју зависити од расположења појединца. Грађанима у Српској постаје јасно да је у тренуцима глобалног престројавања и нестабилности (односи САД, Европе, Русије и Кине) регионална стабилност превише крхка уколико се ослања искључиво на персоналне односе лидера, а не на чврсту структуру и системско деловање.
Како би се интереси Републике Српске и српског народа дугорочно и ефикасно заштитили у складу са Дејтонским споразумом и међународним правом, политички представници у Бањалуци и Београду морали би имплементирати следеће кораке:
– Увођење меритократије у институције. Неопходно је извршити професионализацију државне управе, дипломатских канала и безбедносно-аналитичких сектора. На кључна места која воде преговоре и креирају стратегије морају доћи стручњаци, на основу својих способности и знања, а не партијске лојалности.
– Специјалне паралелне везе између Србије и Републике Српске треба подићи са нивоа декларативне и персоналне сарадње на ниво сталних, стручних међуресорних тела која свакодневно анализирају геополитичке ризике и координирају економске, правне и информативне кораке.
– Уместо реактивног и популистичког наратива који се лако користи за дипломатску изолацију Републике Српске, неопходно је усвојити проактивну реторику. Одбрана права Српске мора се прилагодити комуникационом коду који је прихватљив најважнијим међународним адресама, које су у капацитету да утичу на процесе, од којих зависи будућност ових простора.
– Стабилност једног ентитета зависи од његове економске одрживости. Фокус се мора померити на привлачење инвестиција, смањење корупције и заустављање негативних миграционих и демографских трендова. Економски јака и институционално уређена Република Српска је најбољи гарант сопственог опстанка и незаобилазан фактор у било каквим будућим аранжманима унутар или изван БиХ.
Владимир Добросављевић је политички консултант и аналитичар за геополитику, међународне односе и стратешке комуникације.
